Ког датума се слави стара Нова година и како се то ради?

Упркос чињеници да се стара Нова година не може назвати званичним празником, у многим руским породицама уобичајено је да се окупе за столом 13. јануара увече. Његово обележавање, наравно, није регулисано никаквим правилима, али бројни обичаји у вези са датумом и даље постоје.

Стара Нова година је углавном призната у земљама ЗНД, јер је порекло празника повезано са променом хронологије која се догодила током совјетске ере. Све је почело чињеницом да су у 18. веку скоро све европске државе почеле да функционишу по новом стилу, односно по грегоријанском календару. У Русији се све до 20. века користио јулијански календар, односно држава је живела по старом стилу и није ишла у корак са Европом 13 дана. У зиму 1918. године владајући орган је дошао до корените реформе – да се за један дан прескочи на грегоријански календар. Испоставило се да су совјетски грађани заспали 31. јануара, а пробудили се 14. фебруара.

Тако се спонтано појавио још један разлог за славље: дочек Нове године – 31. децембар се по старом стилу претворио у 13. јануар, а 1. јануар, пак, у 14. истог месеца.

Стара Нова година испраћа се на постсовјетском простору у ноћи са 13. на 14. јануар.

Обичај величања старе Нове године раније се придржавао у свим крајевима Совјетског Савеза. Тренутно, ноћу од 13. до 14. јануара, људи се окупљају не само у Русији, већ иу Белорусији, Украјини, Јерменији, Грузији и Молдавији. Овај датум је обдарен посебним значењем у Узбекистану и Казахстану, Киргистану и Азербејџану. Изненађујуће, дупла Нова година је призната у неколико других земаља, додуше другим данима и из других разлога. Рецимо, Срби имају Српску Нову годину, а Црна Гора исправну Нову годину. У Белгороду у ноћи са 13. на 14. јануар приређује се чак и ватромет.

Слични обичаји постоје и код становника Марока, Алжира и Туниса, који се придржавају берберског календара, али другу Нову годину проводе 12. јануара. Укусна вечера припремљена за госте увек садржи пилеће месо, слаткише и суво воће. 14. јануар се сматра магичним предвечерјем у Румунији, Грчкој и неколико региона Шведске.

Затворена велшка заједница у Велсу угошћује Хен Галан 13. јануара - дан добрих комшија и отворених вратауз песме, песме и домаћи алкохол. У Јапану постоји стара Нова година, али се зове „Ришјун“ и слави се 4. фебруара. У неким крајевима Швајцарске 13. јануара се слави стари Силвестар, а они који славе покушавају да се облаче у необичне ношње.

Морам рећи да не славе сви стару Нову годину, а свакако не у таквим размерама као Нова година или Божић.

Већина људи испраћа стару Нову годину без посебних церемонијалних радњи: само се окупе за постављеним столом, забављају се и, можда, слушају звоњаву. Чак није ни важно каква се одећа и шминка испостављају: дозвољено је користити препоруке за Нову годину или се само ограничити на прелепу слику. Међутим, раније се веровало да до данас свакако треба купити нову одећу.

Ипак, неки слављеници и данас радије посвећују време ритуалима везаним за Васиљевдан или Васиљевдан, који почиње 14. јануара. На пример, Раније на данашњи дан, у част празника земљорадње, обављен је обред сетве - отуда и његов народни назив "Овсен". Деца су реченицама разбацала по кући зрна пшенице, ражи и зоби. Након тога, домаћица их је сакупљала и стављала у складиште пре сетве.

У неким селима су то радили младићи. Ујутро 14. јануара путовали су кући са џеповима и рукавима пуним зрна јечма, пшенице и овса и посули их по поду. Процес су пратиле обредне песме са жељама. Власници су се великодушно захвалили сејачима добротама и новцем, а потом су просуто жито са пода рукама сакупили и спојили са материјалом за следећу сетву.

Други важан обред била је припрема каше. Најстарија жена је око 2 сата ујутру износила из продавнице житарице, најчешће хељду, а старији мушкарац воду из бунара или реке. Док је пећ горела, није их смело дирати. Тада су сви, и млади и стари, сели за сто, а главна домаћица је почела да меси кашу, изговарајући посебне речи. Тада су присутни устали, а лонац са машном уклоњен је у пећ.

Готову кашу је сматрала цела породица: ако се испоставило да је баршунаста и лабава, онда можете очекивати плодну и успешну годину. Такво „весело“ јело јело се за свечаном трпезом. Ако се супстанца попела преко зидова посуђа или је лонац чак постао прекривен пукотинама, одмах је бачен и почели су да се припремају за несрећу.

На Васиљев дан, било је уобичајено да се шета око комшија да би се очувао мир и гостила јела од свињетине. Обично су гостима биле понуђене пите, као и куване и печене свињске ногице, мада би било које јело које садржи ово месо у саставу могло бити прикладно.Осим тога, трпеза је увек била украшена свињском главом, јер је Свети Василије био заштитник свињарства.

Иначе, било је посебно значење у томе ко ће први доћи у посету. Сви су се надали одговарајућој особи – младићу из велике и угледне породице са имућним домаћинством. У појединим селима на сабору је било и кола – људи који су ишли од куће до куће и певали. Од власника обредних песама са жељама за срећу увек се захтевало да буду даривани храном или новцем.

Млади момци су понекад крали капије или капије у двориштима девојака које су им се допадале. Да би вратили имовину, власници су морали да се исплате новцем или алкохолом. У неким кућама, уочи празника, постављен је сноп прошлогодишњих класова, назван „дидух“. На крају свих догађаја изгорео је вером да ће ритуал заштитити кућу од невоља.

Из традиције која још увек постоји, може се назвати моделовање кнедли са изненађењима за стару Нову годину. Не зна се поуздано одакле је дошао овај обичај, али данас се примећује у многим регионима земље. У почетку се читаво весело друштво бави манекенством, а онда током гозбе сазнају ко ће наићи на тему која предвиђа будућност. Новчић је симболизирао богатство, конац је симболизирао путовање, дугме је симболизирало нову одјећу. Свако ко је у својој кнедли нашао пасуљ могао је да се припреми за попуну у породици, а ко нађе грашак црног бибера - за авантуру.

Сви су сели за богату трпезу увече 13. јануара. Ово време је названо великодушним, па се стога и освежење морало припремити у складу са тим. Они који су славили Васиљевдан веровали су да ће она трпеза бити наредне године. Главно место на гозби заузимала је сластица, богата орасима, медом, сувим воћем и халвом. Поред тога, обавезно је служио царски рез, петао или зец.

Пуњење одабрано за пите одиграло је важну улогу. На пример, да би се наредних 12 месеци испоставило да су новчано, било је потребно користити купус, а копер је обећавао добро здравље свима који су седели за столом. На гозби је била и издашна кутија од целих зрна хељде или пшенице. Обично се мешало са месом и свињском машћу, или излагано са џемом или медом.

Бадњи дан још увек траје уочи старе Нове године, па су се многе девојке чудиле и чудиле младожењи. Најлакше је било да се почешљаш пре спавања и ставиш чешаљ испод јастука уз зов вереника-кумера. МТакође је било могуће искористити такве традиционалне атрибуте ритуала као што су света вода, свеће, огледала, папир и игле.

Девојке су излазиле на улицу и гледале коју животињу прву сретну, сипали гомиле жита на капију или преко ноћи стављале комадиће метле у тањир воде. Веровало се да ће се порука примљена те ноћи дефинитивно обистинити.

Стара Нова година је такође дан отелотворења огромног броја знакова. На пример, ако тог дана пада снег или је магла, година ће бити плодна, а самим тим и финансијски успешна. Мушкарац који је први ушао у кућу доноси срећу, али жена која је ушла у прву, посебно девојка у фертилној доби, симбол је предстојеће несреће. Веома је лоше ако прва у посету дође нека старица, старац, удовица или богаљ.

Уочи старе Нове године, тражило се опроштај од свих познаника, обући нову одећу и вратити све дугове како не би остали у дуговима за целу следећу годину. Онима чији је рођендан био 14. јануара додатно је препоручено да окаче камен јаспис око врата. Током празника нису позајмљивали новац, али се враћање њиховог износа сматрало добрим знаком.